Др Душица Бојић

Доктор историјских наука, научни сарадник и музејски саветник. Рођена је 6. августа 1963. године у Лесковцу. Након дипломирања на Филозофском факултету у Београду радила је као професор у Правно-биротехничкој школи у Београду. Од 1994. до 1997. била је шеф Документационог центра у Комесаријату за избеглице Републике Србије. Сфера њеног истраживања током рада у комесаријату биле су српске избеглице и њихова демографска померања у српској прошлости. У Историјском музеју Србије запослена дуги низ година, а од 2014. је директор те институције. У музеју је водила збирку архивске грађе и посебну пажњу је посветила прикупљању личних докумената и бележењу биографских података везаних за тему генеалогија старих српских породица. Тренутно обавља функцију директора Историјског музеја Србије.Самостално и у коауторству написала је и приредила петнаест монографија и девет каталога изложби, међу којима и: Страдање Срба у Сарајеву, Страдање Срба у Коњицу и Тарчину, Страдање Срба у Мостару и долини Неретве, Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе (у коауторству), Српске избеглице у Првом светском рату, Мемоари генерала Љубомира Марића 1878–1960, Дунавски рибари и породица Богдановић, Срби у Кумановском срезу од прве половине XIX до средине XX века, Србија и крај Великог рата(у коауторству).