Београд, 15. септембар 2023. године – Данас је у Историјском музеју Србије, на дан када обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, основано Српско историјско друштво.
Оснивачкој скупштини Српског историјског друштва присуствовао је велики број историчара из читаве земље и региона, а међу њима професори универзитета, научници, стручњаци у области културе и наставници у основним и средњим школама. Српско историјско друштво је као своје основне и трајне циљеве утврдило потребу јачања свести о значају критичке научне историографије путем трансфера научних резултата, знања и достигнућа на друштвену заједницу у целини, а посебно на образовне програме основних и средњих школа, као и остваривање сарадње са државним и другим установама, органима власти, као и сродним удружењима у Србији и иностранству.
Истовремено, основни задаци Српског историјског друштва обухватају процесе које имају за циљ да се кроз усвојене програме рада и оперативне планове организују активности на заштити, уређењу и чувању српске културно-историјске, духовне и друге баштине; организују стручни и научни скупови, научно-истраживачки рад, образовни програми, изложбе, трибине, представљања књига и часописа, студијски боравци и студијска путовања, а све то са циљем обогаћивања и објективизације знања грађана о националној и општој историји; бављење издавачком делатношћу с циљем популаризације критичке научне историографије; коришћење искључиво научних аргумента са циљем одлучног супротстављања некритичкој и ненаучној ревизији прошлости, као и псеудоисторији и злоупотреби прошлости у политичке, идеолошке и друге сврхе.
Након усвајања Статута, за прву председницу Српског историјског друштва једногласно је изабрана једна од најистакнутијих српских историчарки др Сузана Рајић, редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду, шеф Катедре за историју српског народа у новом веку и управница Центра за српске студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
За потпредседнике Српског историјског друштва изабрани су др Драгољуб Марјановић, ванредни професор Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, и музејски саветник Горан Васић, члан Националног савета за културу Републике Србије.
Скупштина Српског историјског друштва изабрала је том приликом и секретара, чланове Управног одбора, Надзорног одбора и Већа части, као и чланове сталних секција за просвету, односно за архиве, библиотеке, музеје и заводе за заштиту споменика културе. Овом приликом наглашавамо и то да чланови Српског историјског друштва могу искључиво да буду лица која поседују звања дипломираног историчара, професора историје, мастер историчара, магистра историјских наука и/или доктора историјских наука. Чланови Српског историјског друштва, дакле, могу бити сви држављани Републике Србије, као и припадници нашег српског народа, чије је пребивалиште у иностранству, а који поседују претходно наведена звања.
Наредних дана очекује се оснивање и првих подружница, и то у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Бањој Луци, Источном Сарајеву, као и у другим градовима на подручју Републике Србије, али и на оним просторима где у континуитету живе припадници српског народа.
Сви историчари заинтересовани да се укључе у рад Српског историјског друштва срдачно су позвани да то учине тако што ће ту своју жељу изразити путем адресе електронске поште: srpskoistorijskodrustvo@gmail.com.
Српско историјско друштво има своје стално седиште у Београду, на адреси Патријарха Павла бр. 2 (Конак кнеза Милоша).
О председници Српског историјског друштва Др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, рођена је 4. октобра 1973. године. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршила је 1997. године. Постдипломске студије завршила је на истом факултету 2000. године, одбранивши магистарску тезу под називом „Влада Николе Христића 1888–1889. године“. Докторску тезу ,,Владан Ђорђевић – биографија поузданог обреновићевца“, одбранила је 25. јануара 2005. године. У звање асистента- приправника на Филозофском факултету у Београду изабрана је 1998, асистента 2001, доцента 2005, ванредног професора 2011. и редовног професора 2015. године. Управница је Центра за српске студијеФилозофског факултета и Главни и одговорни уредник часописа Центра – Српске студије/SerbianStudies (ISSN 2217–5687). Десет година заредом учествовала је у организацији семинара, стручних скупова и конференција за наставнике историје основних и средњих школа у Републици Србији, који су одржавани на Филозофском факултету у Београду (акредитовани код ЗУОВ-а).
Бави се српском историјом у 19. и почетком 20. века, посебно изучавањем државних институција, утицајем интелигенције у модернизацији државног и друштвеног живота и деловањем политичких странака. До сада је објавила више посебних и коауторских издања: Д. Васић, Деветстотрећа. Прилози за историју Србије 1900–1907, Београд: ЗУНС, 2003; Влада Николе Христића 1888–1889, Београд: Народна књига, 2003; М. С. Пироћанац, Белешке, Београд: ЗУНС, 2004; Владан Ђорђевић. Биографија поузданог обреновићевца, Београд: ЗУНС, 2007; Морава, Београд: ЗУНС, 2006. (коаутор); Владе Србије 1805–2005, Београд: ЗУНС, 2005. (коаутор);Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови, Београд: СКЗ, 2011, 2014; Спољна политика Србије 1868–1878, између очекивања и реалности, Београд: СКЗ, 2015.