„Плачевно паденİє Цариграда несретне 1453 године”
У среду, 22. маја 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије одржано је предавање др Дејана Гашића, доцента на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и члана Српског историјског друштва. Тема предавања је била „Плачевно паденіє Цариграда несретне 1453 године”.
Током миленијумског средњовековног трајања Константинопољ се подједнако снажном и градацијском литерарном изоштреношћу указивао као центар васељене, почетак и крај историје, ортодоксна патрија и без обзира на бројне алузије и постојане паралеле у слици Новог Рима – резистентно је Град на Босфору перима био уписиван и изједначаван са Новим Јерусалимом. Та поредбена библијска симболика изразито постаје наглашавана након 1453. године, када је кроз старозаветну визуру потврђивано и пророковано ослобођење Цариграда од Османлија. Било да је реч о списима позног средњег века, или делима настајалим у модерном добу – стихијски су есхатолошке представе о вавилонским рекама Балкана постајале преплављене надама о политичком васкрсењу Византије и порукама посвећеним хришћанским генерацијама на којима је небеса достојан задатак да поврате царујући град.
Насловљеном темом предавања, кроз неколико књижевних реминисцентних цртица (позног средњег века и модерног доба), истакнуте су литерарне опоруке о ишчекиваним путевима ка безвременом континуитету политичког и културног простора балканског римства и ортодоксије, односно простора у којем је Византија препозната у обновљеној властитој непропадљивости.
