РЕЦЕНЗИЈА ИЗЛОЖБЕ „ЧАЧАНСКА СЛОБОДА“
Изложба „Чачанска Слобода“ Међуопштинског историјског архива у Чачку централни је догађај којим се Чачак представља као престоница културе Србије за 2023. годину. Тема изложбе није случајно одабрана, будући да је реч о години када фабрика Слобода обележава 75 година од оснивања. То је свакако довољан разлог да се јавности представи историјат фабрике која је тако тесно везана за развој града Чачка у другој половини 20. и почетком 21. века. Други разлог лежи у чињеници да је, већ неколико година, проучавање индустријског наслеђа у фокусу истраживања више научних дисциплина: археологије, историје, антропологије, социологије. Вероватно и због тога што наша земља последњих година, са закашњењем од више деценија, доживљава прелазак из друге у трећу индустријску револуцију, што је нажалост скопчано и са затирањем већине трагова који сведоче о развоју индустрије и друштвеним променама које су условљене тим развојем. Изложба се дешава када се живот једног, јавности свакако познатијег сегмента ове фабрике, Слобода апарати, завршио након дугогодишњег таворења и када је започео њен музеални, боље речено архивски, живот. Све што је овај гигант чачанске индустрије представљао данас се може свести на неколико метара архивске грађе предате на трајно чување Међуопштинском историјском архиву у Чачку. Ова изложба требало би да инспирише грађане и надлежне Чачка да фабрику Слобода и њено наслеђе претворе у трајну меморију свог града. Други сегмент фабрике, онај Наменски, од кога је све и кренуло те 1948. године, постоји и послује и данас. Ово симболичко затварање круга свакако сведочи и о целокупном развоју домаће индустрије у протеклом веку.
Шта јавност може да види на изложби „Чачанска Слобода“? На првом месту то је приказ комплексног историјата фабрике у претходних 75 година, подељен на јасно дефинисане и прегледне тематске блокове. Аутори изложбе, Оливера Милосављевић, Марија Крњајић, Горан Давидовић и Мирослав Пурић, успели су да у доста кратком року у коме им је архивска грађа о фабрици била на располагању учине велики истраживачки напор и тако сагледају главне правце развоја фабрике. Истраживање архивске грађе допунили су истраживањем периодике (пре свега локалне), али и интервјуима са сведоцима – учесницима у раду и развоју фабрике. Текстови који су из тога произашли говоре о једном високом нивоу разумевања развоја саме фабрике, али и способности апстраховања и контекстуализације у општије токове развоја индустрије и друштва уСоцијалистичкој Југославији и Србији. Док је архивска грађа била основ за писање текстова, изложба нам приказује мноштво визуелних сведочанстава у виду фотографија и рекламних материјала пре свега, ту су и зналачки искоришћени прилози из штампе, видео материјали, али и тродимензионални предмети. Списак установа и појединаца од којих су предмети и грађа позајмљени говори о комплексности задатка који су радећи на овој изложби аутори испунили. Да би резултат њиховог рада био комуникативнији са публиком и визуелно атрактивнији потрудили су се Горан Делић и Ивица Стошић.
Кроз шетњу изложбом посетиоци ће заиста моћи да прате 75 година развоја једне фабрике, али и развој њене симбиозе са градом Чачком. Чачак и Чачани су су подигли ову фабрику, али је у наредним деценијама Слобода заузврат много учинила да се Чачак развије у прави модерни град. Резиме онога шта је и у којим количинама производила Слобода, са којим реномираним компанијама је сарађивала, на која тржишта је извозила и коначно, како је мењала животне навике већине југословенских домаћинстава апаратима које је производила звучи довољно импозантно. Још импозантније изгледа набрајање онога што је фабрика подарила Чачку, а то су прве стамбене четврти, прва водоводна и канализациона мрежа, хотел „Морава“, потом образовне, културне и здравствене установе. На први поглед је јасно да Чачак без Слободе не би био оно што је данас. Прича о Слободи је и прича о људима који су у њој радили и који су захваљујући једном хуманијем погледу на рад, радили и на себи, усавршавали се, изражавали се уметнички, такмичили у различитим спортовима, одмарали се.
Ауторски тим је стручно савладао доступну грађу и није дозволио да скрене у неумерене похвале прошлим временима и фабрици Слобода за коју су директно или индиректно сви били везани. Ово није улепшан и необјективан приказ развоја једног привредног гиганта. Аутори на критички начин прате његов развој, бележећи и успоне и падове, успехе и проблеме са којима се фабрика суочавала. Све то није могло да не оставља последице на град, јер када је Слобода добро пословала и град се развијао. Као коначна потврда ономе што је фабрика значила за град долази заиста надљудска борба да се фабрика подигне из рушевина насталих бомбардовањем 1999. године. О везаности за фабрику сведоче и Гласови јавности изречени поводом гашење фабрике Слобода апарати којима је такође дато место на изложби. Можда ће они и остати као главни утисак и резиме онога што су аутори имали да кажу о фабрици Слобода.
Веселинка Кастратовић-Ристић
Радован Цукић