СРЕТЕЊЕ – ДАН СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ
Два вожда Српске револуције, Ђорђе Петровић Карађорђе и Милош Обреновић, предводили су српске устанике у борби ка јасном циљу – српскoj држави и националном ослобођењу. Отпочела на Сретење 2/14. фебруара 1804. у Орашцу, а окончана 1835. на Скупштини у Крагујевцу, Српска револуција, као свој плод, изнедрила је аутономну Кнежевину Србију.
У периоду од 14. до 16. фебруара 1835. године у Крагујевцу је одржана Сретењска скупштина. Другог дана „најзнаментије скупштине нововековне Србије” свечано је прочитан Устав, који је назван Сретењским, због назива Скупштине на којој је усвојен, а не због Сретења, јер је донет дан после овог празника. Устав је прокламовао поделу власти на законодавну, извршну и судску. Апсолутистичка власт кнеза Милоша ограничена је увођењем Државног савета, док је Народна скупштина добила вид легалности, јер је први пут поменута у највишем правном акту. Прописана су и државна обележја и прокламована једнакост свих грађана пред законом и судом, проглашена је слобода вероисповести, а сваком робу који ступи на српско тло омогућено је да стекне слободу. Сретењска скупштина значајна је и због тога што је на њој коначно решено пореско питање – све обавезе српских сељака према Кнежевини сведене су на годишњи порез од шест талира. Будући да су од Ђурђевдана, 5. маја 1835. године, престале све феудалне обавезе, тај дан се узима као датум када је у потпуности укинут феудализам у Србији. Срби су постали сопственици своје земље и по томе су били међу првим народима у Европи.
Од тог догађаја до данас протекло је равно 190 година.
Српско историјско друштво
