СРЕТЕЊЕ – ДАН СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ
Сретење заузима посебно место у историји модерне Србије као симбол почетка нововековне српске државности. Управо на тај дан, 1804. године, подигнут је Први српски устанак, чиме је отпочела Српска револуција. Два њена вожда, Ђорђе Петровић Карађорђе и Милош Обреновић, предводили су српске устанике у борби ка јасном циљу – националном и социјалном ослобођењу. Окончана 1835. године на Сретењској скупштини у Крагујевцу, Српска револуција је као свој најважнији резултат изнедрила аутономну Кнежевину Србију.
На Народној скупштини донет је и Сретењски устав, један од најмодернијих устава свога доба. Назив Сретењски потиче од имена скупштине на којој је усвојен, а не од самог празника, будући да је донет дан након Сретења. Иако је кратко био на снази, реч је о првом српском уставу и значајном кораку ка уређеној, правној држави.
Сретење тако обједињује два кључна историјска стожера за српску државу и народ – почетак ослободилачке борбе и уставно уређење. Оно опомиње савремене генерације на жртве и прегнућа предака и подсећа на одговорност свих чланова савременог друштва да чувају и непрестано унапређују наслеђене тековине.
Српско историјско друштво честита свим грађанима Србије Дан државности!
