Секције
Секција за просвету
Нинослав Станојловић, историчар. Рођен је 20. новембра 1964. у Јагодини. Завршио је студије историје на Филозофском факултету у Београду 1992. године. Од 1993. предаје у Основној школи „17. октобар” у Јагодини. Поред педагошког рада бави се и историјом Јагодине и Поморавља. Написао је преко стотину оригиналних научних радова, студија и прилога, објављених у тридесетак стручних часописа и учествовао на више од четрдесет научних скупова. Актуелни је председник јагодинског Актива професора историје.
Јован П. Милинковић, историчар. Рођен је у Новом Саду 14. јануара 1980. године. Ту је завршио основну и средњу школу. Уписао Филозофски факултет, одсек Историја, на Универзитету у Новом Саду. Дипломирао у апсолвентском року (2005) са просечном оценом 9,48. Тема дипломског рада: Спровођење политике револуционарног радикализма Комунистичке партије Југославије на територији источне Херцеговине крајем 1941. и у првој половини 1942. године. Стално је запослен у Гимназији „Исидора Секулић” у Новом Саду. Током рада у гимназији осмислио је неколико пројектних настава за ђаке гимназије.
Рођена и школовала се у Београду, дипломирала на катедри за историју Филозофског факултета, код проф. др Радоша Љушића. Ради као наставник историје у Гимназији “Патријарх Павле” (некадашња 15. београдска гиманзија) од 1995. године.
Секција за архиве, библиотеке, музеје и завода за заштиту споменика културе
Слободанка Цветковић, историчар и архивски саветник. Рођена је у Шапцу 1975. године. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 2000. до 2006. радила је као професор историје, а од 2006. године до данас ради у Историјском архиву у Пожаревцу. Аутор је више радова о историји домаће архивистике, изазовима и проблемима савремене архивистике, дигитализацији архивске грађе, примени дигиталних технологија у архивима, доступности архивске грађе и архивској етици. Члан је Редакције часописа Историјског архива Пожаревац Записи (2012– ; 2018. технички уредник). Била је члан Редакције Информативног билтена Архивистичког друштва Србије Архивски гласник (2014–2023). Уредник је Зборника радова Архивска грађа у теорији и пракси (2019 – ) који издаје Архивистичко друштво Србије. Активна је у Архивистичком друштву Србије. Покретач је и уредник веб-сајта „Архивистика” од 2011. године (www.arhivistika.edu.rs; ISSN (online) 2683-3565), истоимене странице на Facebook-у и Slide Share-у. Уредник је и администратор веб-сајта Архивистичког друштва Србије (2015 – ). Као историчару, предмет интересовања су јој теме из културне и друштвене историје Пожаревца и Србије у 20. веку. Аутор је више чланака и коаутор монографија на теме из историје Пожаревца и околине. Аутор је и коаутор неколико архивских изложби и изложбених каталога.
МА Наташа Симић, историчар, виши дипломирани библиотекар. Рођена је 1972. у Приштини. Дипломирала jeна Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини, а на истом факултету је стекла звање мастер-историчара. Од 2013. године ради у Одељењу монографских публикација у Народној библиотеци Србије.У периоду 2013–2020. била је Руководилац службе за каталогизацију (CIP служба). Од 2020. ради на радном месту каталогизатора и класификатора монографских публикација из области друштвених наука. Преводи са енглеског језика. Била је део тима за превођење УДК таблица. Учествовала је на многим међународним и домаћим скуповима. Иза себе има значајан број објављених стручних и научних радова из области библиотечко-информационе делатности, историје српског библиотекарства, историје библиотека на Косову, селективних библиографија и монографија Библиографија едиције Десанкини мајски разговори (1993‒2018), Библиографије издања Музеја жртава геноцида (1992–2022), Десанкини мајски разговори: библиографија (1993–2023), Аналитичка библиографија зборника и часописа Музеја жртава геноцида (1992–2022). Издала је и двемонографију о свом родном граду ‒ Приштина кроз време и Приштина мој град.
Марина Влаисављевић, историчар и музејски саветник. Рођена је у Нишу 8. октобра 1966. године, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је 1995. на Катедри за историју Филозофског факултета у Приштини. Запослена је у Народном музеју у Нишу на месту кустос-историчар за Збирку одликовања, Збирку печата и Збирку разгледница. Звање музејски саветник стекла је 2016. године. У периоду од 1996. до данас као аутор или коаутор реализовала је петнаест изложби и учествовала на више научних скупова. Објавила је и неколико музејских водича, као и текстове у стручним часописима. Поводом обележавања двеста година од Боја на Чегру, реализовала је 2009. изложбу и међународни научни скуп са истом темом. За изложбу Бој на Чегру добила је музејско признање „Михаило Валтровић”.
МА Олгица Лукановић, историчар, кустос. Рођена је 1993. године у Крушевцу. Основне студије је завршила 2018. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју. Мастерирала је 2021. године на Филозофском Факултету Универзитета у Београду са темом Привреда у држави кнеза Лазара. Током претходних година волонтирала је у неколико музеја. Ради као кустос у Историјском музеју Србије, где води програм едукативних радионица за децу.
МА Петар Ђурђев, историчар. Рођен је 13. јануара 1978. у Новом Саду. Основну школу и Гимназију „Исидора Секулић” завршио је у родном граду, где је дипломирао и мастерирао, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Након завршених студија радио је као наставник историје у новосадским гимназијама „Лаза Костић”, „Исидора Секулић” и „Јован Јовановић Змај”. Тренутно се налази на дужности директора Историјског архива Града Новог Сада. Између осталог, члан је и Одбора Рукописног одељења Матице српске. Углавном се бави темама из локалне историје Новог Сада и шајкашког краја. Стручне радове објављивао је у бројним часописима и публикацијама у земљи и иностранству. Коаутор је неколико књига, међу којима и – Шајкашка срце српске Војводине и Поглавари Српске православне цркве, те сценарија за документарне филмове и радио серијала.