Секције

Секција за просвету

Нинослав Станојловић, историчар. Рођен је 20. новембра 1964. у Јагодини. Завршио је студије историје на Филозофском факултету у Београду 1992. године. Од 1993. предаје у Основној школи „17. октобар” у Јагодини. Поред педагошког рада бави се и историјом Јагодине и Поморавља. Написао је преко стотину оригиналних научних радова, студија и прилога, објављених у тридесетак стручних часописа и учествовао на више од четрдесет научних скупова. Актуелни је председник јагодинског Актива професора историје.

Јован П. Милинковић, историчар. Рођен је у Новом Саду 14. јануара 1980. године. Ту је завршио основну и средњу школу. Уписао Филозофски факултет, одсек Историја, на Универзитету у Новом Саду. Дипломирао у апсолвентском року (2005) са просечном оценом 9,48. Тема дипломског рада: Спровођење политике револуционарног радикализма Комунистичке партије Југославије на територији источне Херцеговине крајем 1941. и у првој половини 1942. године. Стално је запослен у Гимназији „Исидора Секулић” у  Новом Саду. Током рада у гимназији осмислио је неколико пројектних настава за ђаке гимназије.            

Светлана Хофман Кесер, историчар. Рођена је и школовала се у Београду. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, код проф. др Радоша Љушића. Ради као наставник историје у Гимназији „Патријарх Павле” (некадашња 15. београдска гиманзија) од 1995. године.

Секција за архиве, библиотеке, музеје и завода за заштиту споменика културе

MA Игор Ракић, историчар. Рођен је у Пироту 1989. године. Основне и мастер академске студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Стручну праксу обављао је у Музеју Понишавља у Пироту од 2016. до 2017. године. Звање кустоса стекао је 2017, а архивисте 2022. године. Од маја 2021. запослен је у Историјском архиву Ниш, где ради на дигитализацији архивске грађе. Његова истраживачка област обухвата југословенску историју, историју Блиског истока и историју Ниша након Другог светског рата, са посебним освртом на утицај Хладног рата, као и глобалних и националних догађаја на политичке, економске, друштвене и културне прилике у граду. Аутор је и коаутор више изложби и научних радова. Говори енглески и немачки језик.

МА Наташа Симић, историчар, виши дипломирани библиотекар. Рођена је 1972. у Приштини. Дипломирала jeна Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини, а на истом факултету је стекла звање мастер-историчара. Од 2013. године ради у Одељењу монографских публикација у Народној библиотеци Србије.У периоду 2013–2020. била је Руководилац службе за каталогизацију (CIP служба). Од 2020. ради на радном месту каталогизатора и класификатора монографских публикација из области друштвених наука. Преводи са енглеског језика. Била је део тима за превођење УДК таблица. Учествовала је на многим међународним и домаћим скуповима. Иза себе има значајан број објављених стручних и научних радова из области библиотечко-информационе делатности, историје српског библиотекарства, историје библиотека на Косову, селективних библиографија и монографија Библиографија едиције Десанкини мајски разговори (1993‒2018), Библиографије издања Музеја жртава геноцида (1992–2022), Десанкини мајски разговори: библиографија (1993–2023), Аналитичка библиографија зборника и часописа Музеја жртава геноцида (1992–2022). Издала је и двемонографију о свом родном граду ‒ Приштина кроз време и Приштина мој град. 

Марина Влаисављевић, историчар и музејски саветник. Рођена је у Нишу 8. октобра 1966. године, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је 1995. на Катедри за историју Филозофског факултета у Приштини. Запослена је у Народном музеју у Нишу на месту кустос-историчар за Збирку одликовања, Збирку печата и Збирку разгледница. Звање музејски саветник стекла је 2016. године. У периоду од 1996. до данас као аутор или коаутор реализовала је петнаест изложби и учествовала на више научних скупова. Објавила је и неколико музејских водича, као и текстове у стручним часописима. Поводом обележавања двеста година од Боја на Чегру, реализовала је 2009. изложбу и међународни научни скуп са истом темом. За изложбу Бој на Чегру добила је музејско признање „Михаило Валтровић”. 

МА Олгица Лукановић, историчар, кустос. Рођена је 1993. године у Крушевцу. Основне студије је завршила 2018. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју. Мастерирала је 2021. године на Филозофском Факултету Универзитета у Београду са темом Привреда у држави кнеза Лазара. Током претходних година волонтирала је у неколико музеја. Ради као кустос у Историјском музеју Србије, где води програм едукативних радионица за децу.

МА Петар Ђурђев, историчар. Рођен је 13. јануара 1978. у Новом Саду. Основну школу и Гимназију „Исидора Секулић” завршио је у родном граду, где је дипломирао и мастерирао, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Након завршених студија радио је као наставник историје у новосадским гимназијама „Лаза Костић”, „Исидора Секулић” и „Јован Јовановић Змај”. Тренутно се налази на дужности директора Историјског архива Града Новог Сада. Између осталог, члан је и Одбора Рукописног одељења Матице српске. Углавном се бави темама из локалне историје Новог Сада и шајкашког краја. Стручне радове објављивао је у бројним часописима и публикацијама у земљи и иностранству. Коаутор је неколико књига, међу којима и – Шајкашка срце српске Војводине и Поглавари Српске православне цркве, те сценарија за документарне филмове и радио серијала.